Водич

У ОБНОВЉЕНОЈ ТВРЂАВИ РАМ, НАД ДУНАВОМ И ВРЕМЕНИМА
Легенде постојаније од камена
Ту, на тромеђи Паноније, Карпата и Балкана, утврђивали су се још Келти, стари Срби, Римљани, Византинци... Последњи у том низу беху Турци, под Бајазитом II, 1483. И увек је унутар зидина постојало светилиште, а подно њих пристајале лађе и скеле. Караван-сараји и отвори за топове се подразумевају. Недавно обновљена, средствима Турске агенције за сарадњу и координацију и српске државе, ова тврђава поново постаје незаобилазно место на Дунаву између Смедерева и Голупца

Текст и фото: Ивана Стојановић Шешлак и НР Прес

Спазићете је издалека. Тврђава Рам налази се на десној обали Дунава, поред истоименог села. И одмах ћете схватити откуд њена толика важност у минулим временима. Утврђење су ту имали још Келти, Римљани, Византинци, Срби... Ово чији су остаци допрли до нас, по чијим обновљеним деловима данас ходамо, подигли су Турци када су у позном средњем веку запосели ове крајеве.
Тамо где су били окрајци турског караван-сараја данас ћете  видети малу цркву опасану каменим зидом. Било је то, у XV веку, једно од ретких турских утврђења на простору Србије које је имало караван-сарај. Можда и једино. Подигнут је као коначиште где би путници и трговци могли да застану и одморе се. Ту је била и пијаца где је купована и продавана различита роба. Црква је, дабоме, новијег датума. Сазидана је на темељима старе дрвене цркве и посвећена светом архангелу Михаилу.
Већ ту, код цркве, утисак је задивљујући. Поглед пуца на Дунав и на бескрај Баната. Дунав је овде најшири и најспорији. У овом делу тока у њега се уливају чак четири реке: Морава и Млава са јужне, Караш и Нера са северне стране. Усецају се у његов ток и успоравају га. Дунав ту напушта Панонску низију и просеца свој пут кроз Карпатско-балканске планине, да би касније избио у Влашку низију и наставио према Црном мору.
– Баш ту где је Рам тромеђа је Паноније, Карпата и Балкана – прича нам Стеван Константиновић, зналац овдашњи. – То је и најлакше је место за прелаз преко реке, за повезивање тих области. Зато се ту од вајкада прелазило скелом.
Причају нам овде да је скела и данас омиљен начин за прелазак преко реке, и то не само послом. Скелом се пут на другу страну скраћује за више од сто километара. Није реткост да групе људи дођу скелом до Рама само на кафу. Вожња је кратка, траје око пола сата. На другој страни је Банатска Паланка. Евлија Челебија је помиње као Нову Паланку. У близини је и граница са Румунијом. Још увек су у живом сећању мештана осамдесете године прошлог века, када се одлазило у суседну Румунију да би се пазарила јефтинија роба. У време кризних деведесетих поново се ишло, овај пут због празних рафова и несташице нафте. Сада, најчешће викендом, у Раму можете затећи велики број румунских туриста, поготову лети.

РЕМ, РИМ, РАМ

Рамску тврђаву какву данас видимо подигли су Турци 1483. године, за време владавине Бајазита II, на остацима утврђења из античког и византијског периода. Иако мања у односу на Голубачку, Рамску тврђаву овде не зову тек тако „бисером Дунава”. Утврђење под називом Храм помиње се овде још у XII веку. Неки извори наводе да се на другој обали налазило насеље Харам, доцније потпуно ишчезло, али се и оно доводи у везу са именом тврђаве. Постоји, дакле, више легенди и предања о настанку утврђења. Сваки мештанин овде може вам испричати другачију причу.
Према једној, убрзо након свађе са братом Ромулом, путујући Дунавом Рем застаје на овом пропланку и одлучује да на том месту подигне град. Друга прича је из турских извора. Пролазио Бајазит II једном овуда, застао да предахне и заспао на свом ћилиму. Када се пробудио, био је као препорођен. Челебија пише: „Када је Бајезид Свети дошао у ово мјесто да подиже ову тврђаву, он је сјео на један простирач (ihram) и рекао: ,На мјесту овог мог ихрама подигните ми једну тврђаву.‘“ Зато тврђави и дадоше име Храм. Временом се глас х изгубио и остао је назив Рам. „То је дивна и привлачна тврђава”, бележи Челебија.
Легенде истичу природне лепоте места које је опчинило и владаре других царстава, нагнавши их да баш ту зидају град. Утврђење је неправилног петоугаоног облика, са пет кула повезаних моћним бедемима. Грађено је као војно-артиљеријско утврђење, које Турци подижу ради лакше одбране границе на потесу између Смедерева и Голупца.
Један од важних догађаја из времена након смрти Мехмеда II описује Константин Јиречек: „У јесен 1481. окупила се била код Храма (сада Рама) на Дунаву војска под командом Павла Кинижија... Она разби турску флоту, потуче заповедника града Голупца, коме Јован Јакшић испред градске капије одруби главу.” Угари тада прелазе Дунав и запоседају Браничево.
Зато је подизање артиљеријског утврђења између Смедерева и Голупца било од изузетне важности за Турке, као и за многе пре њих. Утврђење је било плански грађено за топове, као једно од првих таквих на нашим просторима. Има чак тридесет шест топовских отвора.

КРОЗ ДВЕ ХИЉАДЕ ГОДИНА

За цео комплекс Рамске тврђаве може се рећи да је музеј на отвореном.
Како је његова важност проистицала из чињенице да је био погранично утврђење, померањем граница Османлијског царства према северу и Рам губи на значају. Након 1521. године и турског освајања Београда, као и пада Угарске неколико година касније, Рам више није погранично утврђење и полако пада у заборав. Ипак, одолевао је времену и сведочио о бурној историји.
– Увек је овде било и светилиште. Верује се да је и кружни објекат унутар тврђаве, из римског доба, имао сакралну намену. Нарочито је занимљив стога што нема отворе, ни прозоре ни врата, а наткривен је куполом. Постоје претпоставке да је служио као џамија. Податке о Царевој џамији унутар зидина износи и Евлија Челебија – каже историчар Петар Трифковић.
Обнову овог вредног здања помогла је Турска агенција за сарадњу и координацију. Пошто је утврђење део и османлијског наслеђа, не чуди заинтересованост турских институција за такве подухвате.
– Честа је заблуда или лакомисленост по којој се постојање утврђења на овом месту повезује искључиво са Турцима – наглашава Трифковић. – Зидине по каквима данас ходимо доиста потичу из тог времена, али не сме се смести са ума да су саграђене на темељима знатно старијих утврђења.
Античке корене Рама потврђује римска табла посвећена богу Јупитеру. О римском периоду сведоче и усеци настали превлачењем ужади коришћених за вучу римских галија. Могу се видети на приобалним стенама испод утврђења. Приликом обиласка тих места казаће вам: „Ако ставите прсте у те жљебове, вратићете се две хиљаде година уназад.”
Након Голубачке, обновом Рамске тврђаве Србија је употпунила туристичку понуду на свом делу дунавске руте. Осим Турака, велика средства уложила је и држава Србија, као и локална самоуправа. Рамско утврђење је данас чувар историје, део културног и цивилизацијског блага Србије. Нећемо вас убеђивати да тамо одете, нећемо да зашећеримо ову причу, нећемо описивати заласке Сунца у Раму који су „лепши него на Суниону”. Ако вам се укаже прилика и сами одлучите да посетите Рам, знаћете да нисте погрешили.

***

Мере заштите
У унутрашње двориште Рамске тврђаве улази се кроз приземље главне куле. Приземље и спратови у кулама нису били повезани. На спратове се пело засебним каменим степеништем или се до њих долазило мердевинама, кроз посебан улаз на спрату.

***

Откривање
Обновљена Рамска тврђава отворена је за посетиоце лани. Очекивало се да ће ове године она доживети прави туристички бум. Истина, много тога пресечено је пандемијом вируса ковид-19, али је сасвим извесно да ћемо Рам убрзано поново откривати у времену пред нама.